SADNICE ORAHA: Orah (lat. Juglans regia) u raznim delovima sveta se naziva prema zemlji odakle je donet, pa tako imamo nazive : grčki orah, persiski orah, obični i engleski orah. Od velikog broja oraha, ova vrsta je najznačajniji za poljoprivredu. Orah je počeo da se prvo gaji u Kini, da bi se potom putem svile proširio do oblasti oko Sredozemnog mora. U 16 veku je stigao tek u Engleski, odakle je prebačen na Američki kontinent. Može da uspeva do 1000 metara nadmorske visine. Uglavnom se gaji radi prikupljanja plodova koji se potom čiste od ljuske i tako prodaju. Očišćeni orasi na tržištu uglavnom imaju dobru cenu i stabilnu potražnju. Drugi značajan aspekt gajenja oraha je dobijanje drvene građe koja je takođe veoma cenjena.
Orah može da naraste do visine oko 25 metara, a za njega je karakteristična široka i jako razgranata krošnja. Deblo oraha je pravo i kod starijih stabala može imati prečnik preko 120 cm. Korenov sistem je dobro razvijen, a glavna žila je jaka i često ide do 5 metara u dubinu.
U proleće se na orahu razvijaju dve vrste pupoljaka: lisni i cvetni. Listovi oraha su krupni i neparno perasto raspoređeni , imaju specifičan i jak miris.
Cvetovi oraha se razvijaju odvojeno na istom stablu. Muški cvetovi su skupljeni u rese, a ženski cvetovi se razvijaju na vrhovima letorasta i obično ih bude nekolio zajedno. Orah na našim prostorima cveta od polovine aprila pa do polovine maja meseca i to vreme zavisi od sorte oraha i nadmorske visine na kojoj se biljka nalazi.
Oprašivanje cvetova oraha se vrši pomoću vetra. Plodovi oraha nejčešće sazrevaju tokom oktobra meseca. kada sazori jezgro se unutar ljušture odvoji od drvenastog omotača. Koren prodire veoma duboko sa svojim glavnim delom, ide i preko 5 metara u dubinu. Međutim glavna masa korena se razvija na dubinama do 80 cm.
Prozvodnja mladica oraha se vrši proizvodnjom iz semena ili kalemljenjem. Mladice koje će se sejati tokom proleća, najbolje je stratificirati u toku decemba meseca u posudi sa peskom gde se semenke oraha slože da šav dolazi popreko i da se ne dodiruju.
Ta posuda bi trebala da se drži u prostoriji gde se temperatura ne penje iznad 8°C ali ni nepada ispod 0°C. Posudu treba nedelju dana pre sejanja premestiti u topliju prostoriju, a prilikom sejanja razmak između redova bi trebao biti 1 metar, a između biljaka u redubi trebao biti 20 cm. Sadni materijal se proizvodi iz semena manje nego kalemljenjem.
Iz semena se gaji radi podizanja šuma ili radi dobijanja podloge na koju će se kasnije vršiti kalemljenje. Za kalemljenje se koriste najčešće dve metode: modifikovana kaliforniska okulacija sobno kalemljenje Kako stablo oraha na jednom mestu ostaje više decenija nakon sađenja, potrebno je odraditi dobru pripremu zemljišta.
Portebno izvršiti đubrenje parcele a nakon toga se zemljište obraditi sa podrivačima na dubinu od preko 50 cm. Potom se vrši kopanje rupa za sadnice oraha koje trebaju biti na rastojanju od 10 x 10 metara, mada za orahe koji su iz semena ovaj razmak može biti veći dok za orahe koji su kalemljeni se može ostaviti manji razmak.
Kao dobra pozicija za sadnju plantaže oraha se preporučuju predeli gde dobro uspeva vinova loza. Pre sađenja mladice potrebno je orezati žile na korenu, ali pazeći da rezovi budu pravi, a ne kosi. Rupa u koju se sadi orah treba biti dubine i prečnika da se koren može smestiti bez problema.
Nakon sađenja mladica, sledi u narednom periodu orezivanje krošnje, đubrenje i suzbijanje bolesti i štetočina. Orezivanje se obavlja u startu tako što se voćka skrati tako da se ostavi 5 – 6 razvijenjih pupoljaka iz kojih če se razviti mladari. U narednim godinama se treba povesti računa o orezivanju ramenih grana i lastara u unutrađnjosti krune. U kasnijoj fazi razvoja oraha kada se uspori razvoj usled godina može se raditi podmlađivanje stabla tako što se ramene grane i voditeljice skrate za 1⁄3 ili 1⁄4 dužine.
U prvim godinama zasada oraha, mogu da se gaje i druge biljke između redova koje će obezbediti da se iskoristi zemljište dok orah ne počne davati plodove. To mogu biti pasulj, krastavci, tikvice, jagode, maline, ribizla. Takođe je moguće saditi međukulture što uglavnom budu leska ili kajsija.
Bolesti:
- pegavost lišća i plodova ( Gnomonia juglandis )
- crna pegavost oraha (Xanthomonas campestris pv. juglandis)
- flekavost lišća, mladara i plodova ( Marssonina juglandis )
- siva pegavostoraha (gnomonia leptostyla) – antraknoza
- pegavost ljuske i jezgre oraha ( Gloeosporium epicarpii )
- bakteriozna crna pegavost ( Pseudomonas juglandis )
Štetočine
- orahova grinja ( Eriophyes tristiatus )
- orahova žuta lisna vaš ( Chromaphis juglandicola ) – mala orahova vaš
- žuto-mrka orahova lisna vaš ( Callipterus juglandis )
- narandžasti crv (Amyelois transitella)
- dudovac ( Hyphantria cunea )
- jabukin smotavac (Cydia pomonella)
- orahov savijač – (Cydia amplana) – orahov zavijač
- beli drvotočac (Zeuzera pyrina) – drvesnica
- majski gundelj (Melolontha melolontha)
- orahova muva – (Rhagoletis completa) – moljac klapne
Berba oraha se vrši kada klapna (zeleni omotač) počne da puca. Kako se sazrevanje oraha ne dešava jednako, potrebno je obaviti berbu iz više puta. Trešenje grana oraha može da se radi ručno ili mašinski uz pomoć traktora. Takođe se upotrebljavaju top atomizeri. Prinos kad su stabla u dobrom rodu može biti oko 1 800 kolograma jezgra po jednom hektaru.
Trešenje stabla ne treba da bude previše snažno da bi se izbeglo otpadanje nedozrelih plodova. nakon branja oraha ako su oni namenjeni prodaji u ljusci vrši se izbeljavanje. Jezgra oraha se najbolje čuva na temperaturama od 0°C do 4°C i na taj način se može zaštititi od užeglosti i štetočina u periodu od 12 meseci.
PIERAL LARA
Vreme zrenja:
Sredina septembra
Podloga:
Domaci sejanac
Pieral Lara je lateralna sorta oraha francuskog porekla, selekcionisana 1980-ih kao spontani sejanac američke sorte Payne. Jedna je od popularnijih novih sorti u Evropi, zbog krupnoće ploda, izuzetnog ukusa, lateralnog tipa plodonošenja, ranog početka rađanja, velike rodnosti i izbegavanja kasnih prolećnih mrazeva.
Stablo je srednje bujno, sa srednje-uskim uglom granjanja. Grane lateralno cvetaju i rađaju 45% ploda na bočnim pupoljcima. Plod je krupan, veličine 32-38 mm, dok je čak 75% veće od 34 mm, težine 13-16 gr, krupniji nego Čendler. Zbog krupnoće plod u ljusci postiže izuzetnu cenu, pa se ova sorta uglavnom tako prodaje. Jezgro se lako vadi, tamno svetle je boje (ćilibar), sa 62% sadržaja masnoće, odličnog kvaliteta i slatkastog ukusa. Randman jezgra je 44-50%. Lara je sorta koja daje puni prinos 4-6 t/ha u intenzivnom, špalirskom tipu zasada u kvalitetnim uslovima uzgoja i plodnog tla. Sorta je samooplodna. Kao rezervni oprašivači se preporučuju sorte Franquette, Fernette, Rasna i Ronde de Montignac.
Sadi se na rastojanju 4-4,5 m, u špalirima orjentisanim u pravcu sever-jug, na međusobnom rastojanju redova 7-8 m. Tako se obrazuje živi zid od krošnji, koji se od 5. vegetacije svake 3 godine regularno mašinski oštro orezuje, kako bi se obezbedila insolacija, oprašivanje i obnavljale rodne grančice. U poluintenzivnim i ekstenzivnim zasadima, sadi se na rastojanjma 12x10m i više. Pieral Lara je daleko najbolja sorta oraha lateralnog tipa za naše podneblje. Počinje vegetaciju 1-2 nedelje posle Čendlera i Šampiona ili 2-3 nedelje posle Šejnova, a završava je čak 2-3 nedelje pre Čendlera. Skupljanje ploda se obavlja pre kišnog perioda, te jezgro zadržava svoju svetlu boju. Letorasti na vreme odrvene i spreme se za zimu, pa nema izmrzavanja vrhova kao kod sorte Čendler.
ŠEJNOVO
Vreme zrenja:
Kraj septembra
Podloga:
Domaci sejanac
ŠAMPION
Vreme zrenja:
Sredina septembra
Podloga:
Domaci sejanac
RASNA
Vreme zrenja:
Kraj septembra
Podloga:
Domaci sejanac
GAZENHAJM 139, 251
Vreme zrenja:
Kraj septembra
Podloga:
Domaci sejanac
Gazenhajm 139 je Nemacka sorta.Vegetacija mu je kratka a plod je jako krupan.Tezina ploda je oko 14g.Radman jezgra kod Gazenhajma je 50%. Stablo je srednje bujno i vrlo je rodno a plod je sa tankom i glatkom ljuskom, svele boje.Dosta je trazena sorta i dosta je zastupljena u nasim vecim zasadima.
Gazenhajm 251 je Nemacka sorta.Stablo je srednje bujno i rađa redovno i obilno. Vreme sazrevanja je kraj septembra i pocetak oktobra. Počinje kasno sa vegetacijom. Plodovi su srednje krupni i jezgro je dobrog kvaliteta.Dosta je trazena sorta i ima je dosta zasadjeno u vecim zasadima.Tezina ploda je oko 14 grama a radman jezgra je oko 50%.
ČENDLER
Vreme zrenja:
Sredina septembra
Podloga:
Domaci sejanac
